Ambalaža prehrambenih proizvoda danas je puna dodatnih oznaka koje treba da olakšaju izbor potrošaču. Problem je što neke od njih imaju jasnu zakonsku definiciju, dok druge suštinski predstavljaju marketinšku formulaciju bez čvrste regulatorne osnove.
Ovo je regulisana oznaka — proizvod deklarisan kao „bez GMO" zaista mora da ispuni zakonom propisane uslove o odsustvu genetski modifikovanih sastojaka iznad dozvoljenog praga. Proizvođač koji ovu oznaku stavi na ambalažu preuzima pravnu odgovornost da je tvrdnja tačna.
Takođe regulisana oznaka, sa preciznim graničnim vrednostima sadržaja glutena koje proizvod mora da zadovolji da bi smeo da nosi ovu deklaraciju — bitno za osobe sa celijakijom i intolerancijom na gluten, kojima netačna oznaka može ozbiljno naškoditi.
Za razliku od prethodne dve, oznaka „prirodno" najčešće nema jedinstvenu, strogo propisanu zakonsku definiciju u istoj meri kao GMO ili gluten oznake, što znači da njeno značenje u praksi može da varira od proizvođača do proizvođača. Zato je ova oznaka ta koju potrošači treba da tumače sa najviše opreza i, po potrebi, provere preostali deo deklaracije i listu sastojaka.
Razlikovanje regulisanih od neregulisanih oznaka jedan je od razloga zašto je stručna provera deklaracije pre lansiranja proizvoda važna — i deo je konsaltinga za deklarisanje koji IHIS Nutricionizam pruža proizvođačima hrane.
